Čajevi su ljudima oduvek bili korisni; konzumirali su ih u raznim prilikama i iz najrazličitijih razloga: prehrambenih, spiritualnih, medicinskih, ritualnih... Znamo da sve najpoznatije vrste čajeva vode poreklo od jedne biljke – Camelia Sinensis, te da različite vrste danas poznatih čajeva ustvari predstavljaju varijacije kultivisanja i obrade ove biljke.

Varirajući uzgoj pomenute biljke, kao i razlike u samom proizvodnom procesu donose nam različite vrste čajeva kao što su zeleni čaj, beli čaj ili crni čaj.

Čajevi su se konzumirali od davnina , a najstariji pronađeni dokazi datiraju čak i više od 2000 godina p.n.e. i pronađeni su na teritoriji Kine, odakle potiče i njegovo veličanstvo – zeleni čaj.

Postoje različite legende o otkriću zelenog čaja, od kojih jedna kaže, da se otkriće zelenog čaja desilo sasvim slučajno, kada je kineski car Šen Nuong bio na proputovanju svojom zemljom. Voda nije bila dobra za piće tokom putovanja pa je morala da se prokuva da bi se mogla piti. Desilo se to da je vetar naneo suve listiće jedne tada nepoznate biljke u šolju vrele prokuvane vode. Radoznali car je odlučio da ipak popije vodu u kojoj su bili potopljeni listići ove biljke, i otkrio da je ukus ove vode veoma osvežavajuć i poseban. Tako je nastao čaj, i započeta praksa ispijanja čajeva koja će ostaviti neizbrisiv trag u svim istočnjačkim civilizavijama.

Zeleni čaj se u početku pripremao na sasvim drugi način nego danas. Listovi čaja su se kuvali na pari, gnječili se u avanu i od njih pravile forme u obliku malih cigli koje su se zatim sušile. Ove čajne "ciglice" kasnije su se kuvale zajedno sa pirinčem, djumbirom, solju, korom pomorandže, začinima, mlekom a ponekad sa lukom. Takav način spremanja čaja čak i danas može se sresti u Mongoliji i na Tibetu.

Negde u IX veku nove ere, za vreme dinastije Tang, pojavila se prva knjiga o čaju, a napisao ju je Lu Ju. On je odrastao u jednom budističkom hramu i još kao dete je bio impresioniran čajem te je život posvetio izučavanju čaja i tehnikama pripremanja ovog napitka. Posvećenost čaju i tradiciji pripremanja ovog savršenog napitka je rezultirala prvom na svetu monografijom o čaju, koja se zove „Čajni kanon“.

Čaj je u Japan donet iz Kine, a doneli su ga japanski monasi u ranom srednjem veku i odmah je postao omiljeno piće sveštenstva i aristokratije , pripremljen na način karakterističan za epohu kineske dinastije Sung. Tada se čaj pripremao tako što su se listići čaja mleli u malim kamenim mlinovima, nakon čega se taj čajni prah prelivao vrelom vodom i mešao malom metlicom od bambusa. Na osnovu ovog rituala pripreme čaja, kasnije su Japanci napravili svoj posebni ritual pijenja i spremanja čaja. Od tog vremena, zeleni čaj doživeo veliku popularnost u u Japanu i postao polureligiozna društvena tradicija. I danas u Japanu postoje čajne škole u kojima deca uče tehnike pripreme i služenja zelenog čaja. Nekoliko vekova kasnije korišćenje ove biljke se proširilo i popularizovalo širom sveta, pa tako Turci vole da piju crni čaj, kao i Indijci, sa razlikom što ga oni najčešće piju sa mlekom ili sa različitim aromatičnim začinima.

U XVII veku čaj je stigao u Evropu i doneli su ga evropski trgovci . Zahvaljujući svom sjajnom ukusu ali i modi, jer ga je pila aristokratija, postao je nacionalno piće Britanaca, naročito crni čaj jer se najmanje kvario tokom dugog transporta. Ubrzo potom čaj je stigao i do obala Amerike, kada je brodovima doplovio zajedno sa doseljenicima, gde je posao veoma popularan. U to doba čaj je bio važan izvor poreskih prihoda za Britansku vladu.. Nekoliko godina je trajala borba oko oporezivanja čaja u britanskoj koloniji, što je izazivalo veliko nezadovoljstvo kod lokalnog stanovništva. Stanovnici grada Bostona su kao rezultat nezadovoljstva prema britanskoj vladavini 1773. godine napravili veliku pobunu, u istoriji poznatu i kao Bostonska čajanka. Pod okriljem noći oni su napali britanske brodove u bostonskoj luci i izručili 342 kontejnera čaja u more.
Tokom vladavine kineske dinastije Sung (960 – 1279) bio je jako cenjen beli čaj. Iako izuzetno kvalitetan, beli čaj je tek odnedavno postao popularan van Kine i Orienta uopšte. Na svu sreću danas je situacija drugačija, te ova vrsta čaja doživljava pravi procvat među poštovaocima čaja.

Ako je istorija učiteljica života onda definitivno od nje možemo da naučimo da je čaj dragocen i divan napitak. Obožavali su ga carevi, pili plemići, ali i običan narod, vodile su se bitke i pobune zbog ovog čudesnog pića. Nama je danas dostupno mnogo raznih čajnih mešavina ove biljke.

Ako želite da se vratite hiljadama godina unazad u samo jednom gutljaju, probajte naš Richard Royal zeleni čaj i otkrite užitak kineskih careva, ili probajte neku od aromatičnih verzija (npr. Richard Royal zeleni čaj sa jasminom) koje će vas osvojiti svojm divnim orjentalno egzotičnim notama.